Na šta prvo pomislite kada čujete reč vampir? 😊
Na blede krvopije koje izlaze noću, piju krv i boje se sunčeve svetlosti, raspeća i belog luka? 🤔
Na glumce kao sto su Klaus Kinski, Bela Lugoši, Gari Oldman ili na neke mlađe i lepše kao što su Luk Evans, Ijan Samerholder? 😎
Na Stokerovog Drakulu, Vampirske dnevnike ili Sumrak sagu?
... da, da... baš tako! Takvi vampiri ne postoje.
To je potpuno nemoguće! Neverovatno!
Ali, da li ste se ikad zapitali da su, možda, vampiri potpuno mogući. 😏
Da nisu ona neverovatna bića o kojima su ispričane još neverovatnije priče. Da su oni, u stvari, ljudi koji imaju redak poremećaj organizma zbog koga moraju da piju krv...
Da ono što njih ubija, može da pomogne drugim ljudima, da ih izleči od retkih bolesti...
Da... i ovo zvuči neverovatno.😕
Čitajući Simonsovu Decu noći, morala sam da se zamislim.
Radnja knjige koju je on smestio u vreme neposredno posle Čaušeskuove vladavine u Rumuniji, na momente mi je delovala jako stvarno. Ostala sam zabezeknuta i zgrožena opisima sirotišta u kojima su, navodno, vodili "brigu" o deci bez roditelja. A priča o vampirima je ovde sporedna u odnosu na priču u rumunskom društvu koje pokušava da se oporavi od dugogodišnje diktature i propadanja.
Doktorka Kejt Nojman i sveštenik O'Rork će biti upleteni u mrežu kriminala i korupcije, pokušavajući da spasu jedno od te dece.
Moram da priznam, da, iako je ovaj Simonsov roman označen kao horor, mene više podseća na triler. Dramatičan, dinamičan i nimalo dosadan triler koji će vam svakako držati pažnju i napinjati živce do granice pucanja.
Meni sigurno jeste. 😉
Na blede krvopije koje izlaze noću, piju krv i boje se sunčeve svetlosti, raspeća i belog luka? 🤔
Na glumce kao sto su Klaus Kinski, Bela Lugoši, Gari Oldman ili na neke mlađe i lepše kao što su Luk Evans, Ijan Samerholder? 😎
Na Stokerovog Drakulu, Vampirske dnevnike ili Sumrak sagu?
... da, da... baš tako! Takvi vampiri ne postoje.
To je potpuno nemoguće! Neverovatno!
Ali, da li ste se ikad zapitali da su, možda, vampiri potpuno mogući. 😏
Da nisu ona neverovatna bića o kojima su ispričane još neverovatnije priče. Da su oni, u stvari, ljudi koji imaju redak poremećaj organizma zbog koga moraju da piju krv...
Da ono što njih ubija, može da pomogne drugim ljudima, da ih izleči od retkih bolesti...
Da... i ovo zvuči neverovatno.😕
Čitajući Simonsovu Decu noći, morala sam da se zamislim.
Radnja knjige koju je on smestio u vreme neposredno posle Čaušeskuove vladavine u Rumuniji, na momente mi je delovala jako stvarno. Ostala sam zabezeknuta i zgrožena opisima sirotišta u kojima su, navodno, vodili "brigu" o deci bez roditelja. A priča o vampirima je ovde sporedna u odnosu na priču u rumunskom društvu koje pokušava da se oporavi od dugogodišnje diktature i propadanja.
Doktorka Kejt Nojman i sveštenik O'Rork će biti upleteni u mrežu kriminala i korupcije, pokušavajući da spasu jedno od te dece.
Moram da priznam, da, iako je ovaj Simonsov roman označen kao horor, mene više podseća na triler. Dramatičan, dinamičan i nimalo dosadan triler koji će vam svakako držati pažnju i napinjati živce do granice pucanja.
Meni sigurno jeste. 😉
Нема коментара:
Постави коментар