U VRZINOM KOLU - grupa autora

Jeste li se nekada zapitali šta je to strah?
Šta ga inicira, odakle potiče?
Koliko strahova jedan čovek sme da akomulira u sebe, a da, pritom, ostane psihički stabilan?
I da li je svaki od tih strahova samo proizvod naše mašte ili nemogućnosti da pojmimo pojedine stari?
Da li se plašiti klovnova zbog strašnih priča ispričanih o njima ili su sami klovnovi već dovoljno jezivi da se iz tog straha izrodi priča? Moguće je i jedno i drugo.
Ponekad, strah pokreće, ali skoro uvek parališe.
Nekad je poželjan, nekad tražen, ali nikad rado prihvaćen...
Kako možete prihvatiti nešto zbog čega se ne osećate dobro? A opet, kako ne prihvatiti nešto što je sastavni deo života?
I kada to počinjemo nečega da se bojimo?
Sa strahovima se ne rađamo. Stičemo ih kroz život, kao što stičemo razna druga iskustva. Nekada smo u stanju da ih prevaziđemo, nekada ih guramo pod tepih, svesni, dobrano svesni da nismo pobedili, da će nam se vratiti, možda jači, opasniji... možda...
Ako nam se, pak, desi da uspemo da pobedimo,   osetićemo olakšanje, ali iz te pobede javiće se sumnja... Šta ako? Šta ako se vrati?
I eto ga! Novi. Možda mali, možda bezazlen i bezrazložan. Ali strah.
I upletete se tako u Vrzino kolo.
Baš kao što se i 27 domaćih autora uhvatilo u kolo pripovedajući o nečemu što može taj strah da pokrene.
Da ih ne bih sad sve imenom i prezimenom nabrajala, reći ću samo da su upitanju pisci čije knjige volite, hvalite i jedvačekate. E sad! Zamislite sve te omiljene autore na jednim mestu! Zamislite da svako od njih podeli sa vama po jednu priču, samo jednu, kratku, ali dovoljno dobru, zanimljivu, upečatljivu...

Služeći se narodnim predanjima, folklorom, fantastikom i vrhunskim pisanjem, dočaraće vam atmosferu u kojoj ćete osetiti to nešto, iskonsko.
Verovatno bi sad trebalo da vam ukratko predstavim svaku pojedinačno, ali to neću uraditi. Vadiću se na dužinu posta, spojlere (koji su i te kako mogući, s obzirom da se radi o kratkoj formi), vremenske uslove... razumećete.
Svaka od ovih priča je drugačija, autentična, uverljiva.
Neke će vas odvesti u prošlost, neke vas baciti u budućnost, dok kod pojedinih nećete biti sigurni gde ste, ni vremenski ni prostorno.
Navešće vas da razmišljate zbog čega se plašite natprirodnog, utvara, vukodlaka, ukletih mesta i predmeta. Ili će vas jednostano pustiti da poluotvorenih usta razmišljate o bližnjima, o stvarima koje biste bili u stanju da uradite za njih ili o onome što nikada ne biste mogli da uradite.
Da se razumemo, nije ovo zbirka samo horor priča, ima svega! Motiva domaćeg folklora, epske fantastike, naučne fantastike... krajnji cilj nije da se, oprostićete na izrazu, ukenjate u gaće, bacite knjigu što dalje od sebe i pokrijete preko glave, već da uživate u ovoj mešavini koja vam, na momente, može izmamiti i poneki osmeh.
Dobro, nisu baš ni opuštajuće priče za laku noć, da se ne lažemo.
Ko je ljubitelj ovog žanra, shvatiće.
Ja, svakako, jesam i zaista vam od srca preporučujem da se uhvatite u kolo.
Kolovođa će vas sam voditi. Vaše je samo da igrate.

SRCE LUTKE - Boban Trifunović

Pokušavam da se prisetim vremena kada smo raspuste provodili kod babe i dede u selu, nadomak Smedereva. Obožavala sam te bezbrižne dane! Nismo imali sve ovo što današnja deca imaju, ali znam da smo imali mnogo više od njih...
Dragoceno vreme provedeno u igri i razgovoru, negde na svežem vazduhu. A bilo je dovoljno samo mašiti se rukom i ubrati jabuku, trešnju, šljivu. Dan dovoljno dugačak da se sve završi i stigne, a uveče nas baba okupi oko sebe pričajući nam... o tome kako je nekad bilo, o običajima, verovanjima i 'neverovanjima'.
Umela je ta moja baba svašta!
Pa i da nas propisno uplaši, a onda po tri dana cvikamo od koječega i sa prvim sumrakom bežimo u kuću!
Svaku od tih priča (a mnoge smo čuli nebrojeno puta!), svakim novim pričanjem 'zakitila' bi još više, pa su nam uvek zvučale novo i zanimljivo. Vremenom, shvatila sam, baba nije dodavala ništa, pričala je skoro uvek istim redom i rečima, samo sam je ja sve pažljivije slušala upijajući detalje.
"Evo, opet se deca skupila oko naviljka, pa dokonu babu slušaju!", govorio je tada moj deda, policijski inspektor u penziji, kome takav status, jel'te, nije dozvoljavao da veruje u 'bapske priče'
Baba bi tada pripalila cigaretu i odgovorila:
"Samo ti idi na tu tvoju tombolu!", a onda nešto tiše dodala, tako da je deda ne čuje:
"Opet ćeš u gluvo doba kući da se vraćaš!"
Sa tom rečenicom bi uvek započinjala svoje pripovedanje, a mi, klinčardija, blenuli u nju i gutali svaku reč...
Zašto sam vam sve ovo ispričala?

Zato što me je knjiga Srce lutke podsetila na sve te strašne priče koje sam, kao dete, slušala!
Priče koje su jezive do te mere da se zapitate kako je jedan um sposoban ovako nešto da zamisli. Priče o ukletim mestima, na kojima ne želite da se zateknete noću, o đavoljim rabotama i neobjašnjivim pojavama, o neupokojenim dušama koje lutaju, tajnim organizacijama i ritualima. A sve to smešteno u Beograd i okolinu, u periodu između dva svetska rata.
Deset pripovedaka koje su, svaka za sebe, celina, mračna ispovest, traganje za istinom ili bar, objašnjenjem nečega van ljudskog poimanja.
Da li je moguće opisati svu strahotu vampira, a da se pritom, ni jednom reč 'vampir' ne pomene? Može li se nagovestiti događaj, čak i kada je samo iz dalekih sećanja prizvan?
Koliko daleko je čovek spreman da ode da bi spasao bližnje ili zadovoljio svoju radoznalost?
Postoji li to o čemu se ne sme govoriti i što se jedino šapatom izgovara?
Odgovori su u knjizi. Ja vam neću prepričavati ni jednu od priča. Zapravo, ne bih ni umela na najbolji način da dočaram tu mračnu atmosferu koju je Boban utkao u Veliko delo, Beleg, Svite ili Srce lutke. Ono što mogu da vam kažem, a zasigurno ćete se u to i sami uveriti, jeste da ćete se posle svake od ovih 10 priča zamisliti, pokušavajući da odagnate ono blago peckanje po koži koje strah izaziva.
Ako ste ikad čitali Lavkrafta, onda vam je jasno o čemu govorim. A moram priznati, stil je sličan. Uspeo je Boban da me ubedi u svaku svoju rečenicu. Uspeo je da me natera da se naježim. Uspeo je da me uplaši.
I kao Benedikt u knjizi Paralelni svet, koja je pisana na osnovu stvarnih iskustava, uspeo je da me ubedi da tamo negde nešto postoji. (Sad bi realno bilo pozvati Moldera i Skali u pomoć, ali su zauzeti snimanjem, pa se neće pojaviti)

Ljubiteljima horora, preporuka za ovo prvenče Bobana Trifunovića (iskreno se nadam da će se u skorije vreme ponovo latiti pisanja), a ostalima objašnjenje šta znači 'naviljak'

Naviljak je količina sena koju možete vilama podići. Često je mala, što bi se reklo šira neg' duža, a pošto je moja baba upravo bila takva, mala, pa debela, deda ju je, iz milošte, tako zvao

ČUDNOVATI DOGAĐAJI U NOVOGODIŠNJOJ NOĆI - Nebojša Petković

U duhu ove praznične atmosfere koja, bezmalo, u našem gradu traje već dobrih par meseci (jeste, mislim na ovaj nonsens od novogodišnje dekoracije!), a kako sam ja neko ko zaista jako voli predstojeće praznike, sam naziv Petkovićeve knjige Čudnovati događaji u novogodišnjoj noći, prosto me je mamio sa police. Pa sve sa ovom gospo'icom i senkom koja preti sekirom, tamo negde iz pomrčine!
E sad! Da su mi nedostajali oni propratni efekti tipa okićena jelka, žmirkanje led sijalica, pokloni, sarma i ruska salata, jesu, pa reših sve to da nadomestim puštajući jednu od onih "Jingle bells" pesmica, što je, moram priznati, samo proizvelo kontraefekat!
Pobogu, tek pregurasmo Noć veštica! Čekaj!
I tako... utulih muziku, uzeh knjigu i bacih se na  čitanje...

Znate kako kažu "U najluđoj noći, sve je dozvoljeno i svašta vam se može desiti!" Pritom, ne mislim na događaje kao što su nezaboravan provod na nekoj žurci, pa onda završite pijani, recimo, u Zoo vrtu. Ili vas slučajno opali dobitak na novogodišnjoj lutriji (pa vas usput opali i infarkt!) ili da, dok posmatrate vatromet na nekom od gradskih trgova, sretnete svoju srodnu dušu... Neee
Mislim na seriju događaja koji podrazumevaju ubistva, jurnjavu po gradu, bežanje i traženje najboljeg mogućeg rešenja za zavrzlamu u koju ste se upleli ne svojom krivicom.
Sve ovo vam može ličiti na triler... da, jeste dobar triler! Međutim!
Kako se radnja razvija, polako ćete shvatiti da je sve više elemenata fantastike, da se sve više uplićete u dešavanja koja liče na zonu sumraka, izgubljeni u vremenu koje usporeno teče. Ili stoji?!
Nebojšini likovi su obični. Ljudi koje svakodnevno možete sresti na ulici ili u hodniku zgrade dok vučete kese iz supermarketa. Bilo gde! Možete ih pozdraviti sa "Dobar dan, komšija!", potpuno sigurni da su samo "normalci". A da li su, zaista?
Da li je slučajnost, splet okolnosti ili je neko namerno baš njih odabrao za ovu igru u kojoj su se našli? U životu, slučajnosti ne postoje!

Junak prve priče ne voli da se igra! Štaviše, život mu je ravan, nezanimljiv i svaka situacija koja bi mogla to da promeni, neprihvatljiva je.
A baš u jednoj takvoj će se naći, kada greškom sa stola pokupi tuđi telefon...
...
Ona je lepa, zgodna, nedodirljiva. Svesna svojih osobina, naučena da se izbori i opstane u muškom svetu, ubzo će shvatiti da mora pronaći drugačije načine ako želi da preživi. Ako želi da spasi prijatelja i preživi.
...
Njegovo ime je Zog. Mogao bi se zvati i Radovan. Ili kako god poželi. Sve dok se uklapa među ljude i radi za gazdu. Mrzi ekipu sa kojom radi, a već neko vreme ne voli ni svoj posao. Želi "napolje". Ima li izbora? Još samo ovaj poslić da obavi.

Naizged odvojene, sve tri priče se prepliću, praveći mrežu u kojoj čudnovati događaji dobijaju svoj krajnji epilog.
Jedno ime, Serafer Ruinov, povlačiće konce igrajući se životima protagonista kao da su lutke, manipulišući njihovim umovima, tražeći im slabosti i skrivene želje.

Moram da priznam, sve vreme dok sam čitala knjigu, pokušavala sam da se stavim u kožu glavnih likova. Čak sam se pitala zbog čega ne urade ono što bi bilo najlogičnije, ono što bi svako u datom momentu uradio. A onda, kao iz topa dobijala odgovor! Ne. Ono što bi bilo najjednostavnije, u stvari je pogrešno. Možda su njihove putanje već unapred bile iscrtane? Možda bi svaki odgovor bio pogrešan? Možda... jer, ipak... ovo nije obična novogodišnja noć...
Šta biste vi uradili da se nađete u situaciji da vas svaki izbor vodi u pravcu još jedne greške? Ili da između dva zla morate da izaberete manje (pritom ne znate šta je manje zlo!)
... a vreme stoji i morate da donesete odluku...

Iskreno, sad mi je drago što ova knjiga nije čekala!
Kombinacija akcije, trilera i fantastike (ima i poneka scena sexa, da vas upozorim, čisto da se ne zaprepastite!), smeštena na poznate Beogradske lokacije, upečatljivi dijalozi, često komični i u šmekerskom fazonu, lagano pripovedanje koje je dovoljno razumljivo i bez nakićenih rečenica, sve je to doprinelo da kompletan utisak o pročitanom bude veoma pozitivan.
I verujem da ću joj se još koji put vraćati... ko zna? Možda baš u nekoj novogodišnjoj noći

Ah da! Onaj ludak sa sekirom!
Tu je! Obratite pažnju na njega!