BAJKA NAD BAJKAMA - Nenad Gajić

Volim bajke. Oduvek. Uz njih sam naučila da volim fantastiku. Jer, one to i jesu. Fantastične priče o princezama, hrabrim vitezovima, vešticama, vilama, zmajevima. Bajke su tu da nas zabave, da nas podstaknu da maštamo, da letimo izvan granica mogućeg, da strepimo nad glavnim junacima, da izvučemo pouku "Dobro uvek pobeđuje"

Mislila sam da je moje druženje sa domaćim autorima (bar za ovu godinu) završeno knjigom o kojoj sam prethodno pisala, a onda shvatim da me na polici čeka još... Bajka nad bajkama! I to dva dela! Dakle, još ovo i definitivno prelazim na nešto drugo...

I? Šta sad da vam kažem?
Da li sam očekivala puno? Jesam, a sve iz razloga što pročitah veliki broj pozitivnih komentara i hvalospeva...
Da li sam dobila puno? Nisam, ko mi kriv kad slušam "stručnjake".
Onda bi možda bilo bolje da o knjizi ne kažem ništa? Možda?... Ipak, reći ću nešto...
I počeću od naslova. Bajka nad bajkama? Pretenciozan naziv. Pre bih rekla bajka O bajkama...
Evo kako meni sve to izgleda:
Uzmeš nekoliko likova, izmeniš im imena (nekima čak ni to!), izabereš par zanimljivih detalja i motiva iz narodnih predanja, napraviš družinu i kreneš u avanturu. Negde usput, prepričaš nekoliko epskih narodnih pesama, ubaciš čitav niz potpuno istih (bukvalno prepisanih!) delova bajki i voilà! Dobio si priču! Ne znam... možda je upravo to bio cilj? Da se napravi splet svega već poznatog i viđenog i dobije nešto neviđeno?
Hajde, neka bude. Sa druge strane, ovo Gajićevo delo nije loše za čitanje jer opušta i hteo -  ne hteo, zaspiš vrlo brzo.
Međutim, ono što je meni jako smetalo jeste ubacivanje "modernijih" izraza gde im mesto nije. Pripovedanje je mahom arhaično, pa ostavlja onaj pravi utisak koji bi jedna bajka i trebalo da ostavi... a onda mi neka reč ili čak čitava rečenica zabode oči! Kao da autor saplete samog sebe i padne! (ostani dole, prijatelju, biće nam svima lakše! 😬)
Sve u svemu, ništa spektakularno. Rupa na saksiji je odavno izmišljena, no umesto da tu saksiju ukrašavaju i ulepšavaju, mnogi autori se samo na rupi zadrže, proširujući je... 
Ako očekujete bajku nad bajkama, nećete je dobiti, ali ako očekujete par sati zabave i podsećanja na nešto što ste već čitali i voleli, ova knjiga će vam to dati. I korice su lepe, što bi se reklo, privlačne 🤭

Ko je bežao sa časova srpskog jezika i književnosti i nije čitao lektiru ima da mu bude sefte...
A nama koji smo bili "dobri đaci" ovo je gore od svih RTS repriza domaćih serija zajedno...
Eto, bila sam kratka ovaj put

... mrgud se odjavljuje! Ćao!

GVOZDENI ISPIT - Kasandra Kler i Holi Blek

-Aaa, daaj, mama! Nije valjda da ćeš TO da čitaš?!
-Mhm. Što?
-Paaa...
-Šta, pa? Ti si čitala, što ne bih i ja?
-Ma jesam. Nego mi... nekako... bezveze...
-Što bezveze? Zar ja ne smem da čitam knjige za tinejdžere?
-Ne to! Nego... meni se nije dopala, previše je na fazon Harija Potera
-Pa? Koliko ja znam, ti obožavaš Potera. Dakle? U čemu je problem?

-Pa u time! Ti uvek nađeš neku vezu, pa ti se onda ne sviđa ovo, ne sviđa ono... zato kažem. Ima da batališ knjigu posle 20 strana.
... i da gunđaš!
-Neću da batalim! Sad me BAŠ ZANIMA kakava je knjiga!
-Znam te. Batalićeš! Gunđalo!
-Neću.
-Hoćeš. I jedva čekam da se to desi, pa da ti kažem "Jesam li ti rekla?!''
...
-Mala! Napusti moje prisustvo!

I tu moje dete namigne i pošalje mi jedan od onih đavolak osmeha.
E sad me još više zanima knjiga! Sad ćeš ti da vidiš! Ima da je pročitam! Iz inata!
I naravno, pročitah je...
Zapravo, progutah knjigu očas posla.
Moram vam priznati, dete je bilo u pravu. "Gvozdeni ispit" zaista dosta podseća na knjige o dečaku koji je preživeo. Kažem podseća, jer ima sličnu temu, opet je škola čarobnjaštva u pitanju, opet su tu magična bića, ponovo su glavni protagonisti klinci pred kojima će biti veoma zahtevni zadaci, tu je i arhineprijatelj, naravno, a kako bez njega!?
Međutim, nije ovo plagijat čuvenog romana J. K. Rouling!
Autorke Kasandra Kler i Holi Blek su uspele, bez obzira na sličnosti sa HP serijalom, da stvore dosta zanimljivu priču, vodeči čitaoce kroz svet u kome su magovi i mračne sile koje imaju sposobnost da menjaju materiju.
Ponovo će na ispitu biti, ne samo znanje i veštine troje prijatelja, već i njihova odanost i hrabrost.

Magisterijum je škola za magijske šegrte.
A Kalum Hant je obećao ocu da će dati sve od sebe da ne prođe prijemni ispit.
I nije morao mnogo da se trudi. Neuspešan je do te mere da je završio kao poslednji na listi. Definitivno ga neće uzeti za učenika.
Sve je u redu. Vratiće se kući i voditi sasvim običan život.
Ali, mešter Rufus misli drugačije...

Kako će se stvari dalje odvijati, saznaćete ukoliko pročitate knjigu. Ja nemam nameru to da vam otkrivam.
Mogu samo još da vam kažem da je meni ova knjiga jako prijala. Jer, HP volim i čitam ga svake godine. Ali, sve te avanture sam već prošla i želela sam nešto novo. Makar i ovakvo.
Slično, ali i drugačije.
Ako ništa drugo, onda bar da zamislim da su umesto Kala, Tamare i Arona ovo bili Hari, Hermiona i Ron.
Eto, toliko.
A ja odoh da maznem drugi deo sa ćerine police i da se nadam da će Laguna izdati i ostale nastavke, jer... umeju oni tako, počnu neki serijal, pa ga nikada ne završe... nažalost.
Iskreno, razočaraću se ako posle "Bakarne rukavice" ne bude bilo sledeće knjige u prodaji.
Mada, čisto sumnjam da će to Lagunu nasekirati...

-Ej, ja pročitala!
-I? Izgleda da ti se dopalo, koliko vidim...
-Jeste!
-Pfff
-Moram li ponovo da ti kažem?! Napusti...
-Mama, ti si u mojoj sobi.
       
Touché