Hmmm... Koliko puta sam samo čula ovo pitanje!
Zato mi je, nekako, lakše da čitam o vampirima, vukodlacima, duhovima i kojekakvim karakondžulama, nego da razmisljam da li će ludak sa sekirom da mi bane u zgradu i razvali vrata stana.
- Hajde, razumem fantastika, ali horori!? Maa daaj! Šta tu ima toliko interesantno? Kako možes da čitas o krvi i ubijanju?
Gledam... Razmišljam... brojim do 10 (u najboljem slučaju, mada nekad ni brojanje do 100 ne pomaže)
Objašnjavati ljudima koji su u svom životu pročitali samo lektiru (a verovatno i nju pod teškim pretnjama) je uglavnom beskorisno. Čisto gubljenje vremena.. Zato se i ne trudim.
Medjutim, ukoliko znam da je moj sagovornik neko ko inače čita, onda pokušam da obrazložim.
Prosto je. Neko čita samo drame, neko voli trilere i krimi romane, a neko knjige sa ljubavnom temetikom. Nema tu puno filozofije.
I ne radi se o tome da VOLIM da čitam o krvi ili o ubijanju (Pa nisam frik , aman!)
Horori su mnogo više od pukih priča o uvrnutim ili nepostojećim likovima koji svojim žrtvama ispijaju krv ili ih progone i maltretiraju na bilo koji način.
Dobro, ima i toga. Ali, iskreno govoreći, najmanje volim takve psiho horore u kojima ima kasapljenja i mučenja.
A, priznaćete, takvih opisa ima... i to baš u Patersonovim ili Karizijevim romanima. Oni se ne svrstavaju u horore, vec u trilere, mada su često te granice doooobrano ispomerane...
Ljudi moji, pa meni je to jezivije od bilo koje knjige strave koju sam ikad pročitala!!!
Zato mi je, nekako, lakše da čitam o vampirima, vukodlacima, duhovima i kojekakvim karakondžulama, nego da razmisljam da li će ludak sa sekirom da mi bane u zgradu i razvali vrata stana.
I tu sad opet dolazimo do pitanja:
Što uopšte čitas to ako se toliko plašiš?
Da. Plašim se. Plašim se svega sto bi stvarno moglo da postoji!
Zbog toga se uglavnom opredeljujem za knjige u kojima su likovi i dogadjaji izmaštani i nepostojeći (valjda?!).
Dakle, volim horore koji se prepliću sa fantastikom. Volim da me priča uvuče u svet van ovog našeg realnog. Volim da budem deo istraživanja, ekspedicije, lova... deo nečeg nepoznatog, nestvarnog i uzbudljivog do te mere da se sa svakom novom stranicom zapitam "Šta će sad da bude?!"
- Ooo, pa ti bi to malo da budeš ghostbuster?!!
- Jok! Ja bih malo da budem Van Helsing!
... ali sam češće van sebe...
Što se tiče fantastike, tu stvari stoje malo drugačije.
Dakle, volim horore koji se prepliću sa fantastikom. Volim da me priča uvuče u svet van ovog našeg realnog. Volim da budem deo istraživanja, ekspedicije, lova... deo nečeg nepoznatog, nestvarnog i uzbudljivog do te mere da se sa svakom novom stranicom zapitam "Šta će sad da bude?!"
- Ooo, pa ti bi to malo da budeš ghostbuster?!!
- Jok! Ja bih malo da budem Van Helsing!
... ali sam češće van sebe...
Što se tiče fantastike, tu stvari stoje malo drugačije.
Ljudima je lakše objasniti. Mnogi je vole i rado čitaju. Onima, kojima ni ova moja zaljubljenost u fantastiku nije najjasnija, obično pomenem "Gospodara prstenova" i tu sledi odgovor:
- Auuu! Mnogo dobar film!
- Aha. Film. Ne možeš ni da zamisliš koliko je tek knjiga dobra!
A fantastiku sam zavolela još kao klinka... kroz bajke. Hajde, nađite mi bar jednu bajku u kojoj nema vila, čarobnjaka, veštica, zmajeva ili nečeg natprirodnog.
Tako je! Ne postoji.
A ja ne poznajem ni jednu osobu koja ne voli bajke.
Znači, voliš bajke-voliš fantastiku. Tačka.
E sad, to što neki misle da smo, mi koji volimo to da čitamo, u neku ruku, neozbilji i detinjasti, a da oni koji čitaju samo "tešku" literaturu spadaju u vrlo
ozbiljne i jedine prave ljubitelje pisane reči, o tome ne bih (mislim, ne bih sad... ali ću se, svakako, setiti da o tome pišem u nekom narednom postu).
Mogla bih sada u nedogled da vam pričam o tome šta me privlači ovom žanru. Mogla bih, ali neću.
Umesto toga, pisaću vam o hororima i fantastici, prenoseći vam svoje utiske o pročitanom.
A vi procenite sami. Možda ćete preporuku za neku zanimljivu knjigu pronaći baš ovde.
- Auuu! Mnogo dobar film!
- Aha. Film. Ne možeš ni da zamisliš koliko je tek knjiga dobra!
A fantastiku sam zavolela još kao klinka... kroz bajke. Hajde, nađite mi bar jednu bajku u kojoj nema vila, čarobnjaka, veštica, zmajeva ili nečeg natprirodnog.
Tako je! Ne postoji.
A ja ne poznajem ni jednu osobu koja ne voli bajke.
Znači, voliš bajke-voliš fantastiku. Tačka.
E sad, to što neki misle da smo, mi koji volimo to da čitamo, u neku ruku, neozbilji i detinjasti, a da oni koji čitaju samo "tešku" literaturu spadaju u vrlo
ozbiljne i jedine prave ljubitelje pisane reči, o tome ne bih (mislim, ne bih sad... ali ću se, svakako, setiti da o tome pišem u nekom narednom postu).
Mogla bih sada u nedogled da vam pričam o tome šta me privlači ovom žanru. Mogla bih, ali neću.
Umesto toga, pisaću vam o hororima i fantastici, prenoseći vam svoje utiske o pročitanom.A vi procenite sami. Možda ćete preporuku za neku zanimljivu knjigu pronaći baš ovde.
Нема коментара:
Постави коментар