Godinu sam završila na najbolji mogući način, pa januarski blog počinjem od knjige koja je na mene ostavila neverovatan utisak.
Recept za čitanje horora
Sastojci:
- pronaći pravi horor od koga ćete ozbiljno napuniti gaće
-pripremiti nekoliko pari gaća (za svaki slučaj - nikad se ne zna 🤷🏻♀️)
- čitati (ovo je zlatno pravilo) ISKLJUČIVO noću, preporučljivo oko i posle ponoći
- odvrnuti uvo na najjače tako da vam svaki 'šuš' momentalno dođe do mozga (sad vam je jasno zašto gaće)
- poželjno bi bilo imati što bujniju maštu, tanke živce i (ako je moguće) nisku toleranciju na pomr'činu
- vrlo prikladno bi bilo imati i nekog kućnog akrepa (u mom slučaju to je pas) koji, dok ste vi zadubljeni u sve lepote horora, naprasno dobija ideju da vas zaskoči jer se njemu, eto, baš u tom trenutku prohtelo da se poigra sa vama...
Priprema:
(mislim, nije priprema, ali, ajd' sad, pišem recept, pa valjdatakomora):
Ako ste uspeli sve gorenavedeno da nabavite i obavite, rezultati će biti više nego zadovoljavajući. Pod uslovom da preživite fantastično finale, u narodu poznato kao srčani udar, u narednom periodu spavaćete sa upaljenim svetlima, trzaćete se na svaki šum, plašićete se i sopstvene senke... srećno vam bilo
Sad, pošto sam vam objasnila neke osnovne stvari, da pređem na ono glavno što sam, u stvari, htela da vam kažem
Slušaj 'vamo
Zavodnik Dejana Ognjanovića je definitivno nešto najbolje što sam ove godine pročitala!!!
Jeste čuli? Pa naravno da jeste kad se ovol'ko dernjam
...
Pisac će vas odvesti u zabačeno selo u kome vladaju sijeverje i običaji koji su modernom čoveku nepojmljivi. Jedan takav čovek, učen i odgajan u gradu, dobiće ponudu koju neće moći da odbije. Sva je prilika da će uz dobru novčanu nadoknadu, dobiti i odmor na selu koji će mu prijati.
Pomoći će toj deci koja su ostala bez oca i žive sa prostodušnom babom, reklo bi se, daleko od svakog zla današnjice. Deca su dobra i poslušna, a njemu je novac poteban.
... koliko teško može biti?
Mladi učitelj će ubrzo shvatiti da su stvari mnogo drugačije i da nisu zdrava hrana i kuća bez kupatila jedino na šta će morati da se navikne. Ili da prihvati.
I da li je njegov razum sposoban da prihvati i objasni neobjašnjivo. Saznaće za osam dana...
...
Čitajući ovu knjigu, priznajem, jeza me hvatala. I to ne samo na momente. Kroz čitavu knjigu oseća se nešto zlokobno, nešto što na početku kreće polako, samo kao nagoveštaj. Kako sam dublje zalazila u pripovedanje, tako sam shatila da knjigu neću gutati u jednom dahu, već postepeno, na kašičicu. Bilo mi je potrebno da stajem, da zatvaram knjigu posle dvadesetak stranica, da sebi dam dovoljno vremena da se pripremim za ono što sledi dalje.
Ne znam da li ste ikada imali taj osećaj da ne možete da nastavite sa čitanjem, a da vas toliko kopka da prosto morate da zavirite u sledeću rečenicu... pa u sledeću... kao da kočite i dodajete gas u isto vreme. E tako sam se ja osećala sa svakom novom stranicom. I verujte, samoj sebi sam izgledala kao dete koje od straha pokrije oči rukama, a onda, iz radoznalosti, viri kroz prste.
Jeste. Priznajem. Oduzela sam se od straha.
Na ovome mogu da zahvalim onim babinim pričama iz detinjstva koje su mi se vratile u memorju. Sve do jedne!
A Zavodnik je kao pravi ortak samo pomogao da ih se setim. Nije on kriv. Krive su babine devetine.
Eto. Konačno i za Rajka kapa da se nađe!
Aj, uzdravlje i svako dobro vam želim!
Нема коментара:
Постави коментар