Jeste li čitali Kingovu "Noćnu smenu"?
Ako niste, evo, ja je pročitah, pa da vas malo obradujem.
Sad bi valjalo da svi oni cvikavci koji ne čitaju horore, prekinu dalje čitanje ovoga što sledi! Na tri, četri... idemo lagano... pozdrav i hvalanapažnji
Ostali (ako je iko ostao) kojima će biti interesantno da nastave, molba da "Noćnu smenu" ne otaljavaju onako, tek da se kaže da su odradili posao.
Kažem vam ovo jer sam ja krenula u treću, nedovoljno pripremljena, čak pomalo i rasejana.
A kad počne čitanje Kinga, svaka noćna smena zahteva punu budnost.
I šta da vam kažem? Ovo je zbirka priča koju vredi pročitati, svakako. Pronaći ćete vezu sa mnogim knjigama koje ste već čitali. Neke su uspešno osmišljene, vrlo lako će vas navesti na ono što i jeste primarni cilj svakog horora. Da se uplašite. Mada, ako očekujete neko upišavanje u gaće ili ubrzano lupanje srca, onda nećete puno dobiti. Priče su napisame tako da vas mahom ostave u nedoumici. U razmišljanju šta je dalje bilo
Plašićete se pacova, veštica i kultova, plašićete se virusa (smrtonosnih), čudovišta koja vrebaju iz plakara, visine... možda ćete se čak uplašiti nečeg tako običnog kao što su kamioni ili prese za brzo peglanje i pakovanje veša... ili dece? Ne, ne, prese za pakovanje decr, nego dece, uopšteno...
Kod Kinga je sve moguće.
Pošto je meni ovo prvi put da se susrećem sa Kingovim kratkim pričama, moram vam priznati da sam se jako zainteresovala i za drugu zbirku "Kabinet smrti".
Prijalo mi je da, za promenu, čitam nešto što nije razvučeno na 300, 400, 500 strana, a onda na poslednjih dvadesetak kulminira, eksplodira i ostavi me u nekoj vrsti šoka. Ovde je sve to svedeno na nekoliko vrlo upečatljivih stranica, kratko i jasno, pa sve izgleda kao ono pripovedanje strašnih priča uz logorsku vatru.
Dobro. Nije svaka izazvala podjednaku reakciju, od nekih sam očekivala mnogo više, ali uzimajući u obzir moje, slobodno mogu da kažem, prezasićenje hororima, pitam se, šta sam, u stvari, i želela da dobijem?
Ovo su dobre horor priče, zanimljive, raznolike... neke će vas kupiti na misteriju, neke će igrati na psohološki momenat.
A sve zajedno, na to što su Kingove. A kralj zna...
"Na zabavama (koje izbegavam kad god mogu), neko nepoznat često mi stegne ruku sa širokim osmehom, da bi mi se odmah zatim obratio veselokonspirativnim tonom: „Znate, oduvek sam želeo da pišem.“ Nekada sam pokušavao da budem ljubazan. Danas odgovaram s recipročnim oduševljenjem: „Znate, oduvek sam želeo da budem neurohirurg.“ Moj sagovornik se zbuni i začuti. Ne žalim ga. U poslednje vreme nailazim na sve više zbunjenih ljudi. Ko želi da piše, taj piše. Pisanje je jedini način da naučite pisanje. Sumnjam da bi vas isti pristup daleko odveo u neurohirurgiji."
Iz predgovora
Ako niste, evo, ja je pročitah, pa da vas malo obradujem.
Sad bi valjalo da svi oni cvikavci koji ne čitaju horore, prekinu dalje čitanje ovoga što sledi! Na tri, četri... idemo lagano... pozdrav i hvalanapažnji
Ostali (ako je iko ostao) kojima će biti interesantno da nastave, molba da "Noćnu smenu" ne otaljavaju onako, tek da se kaže da su odradili posao.
Kažem vam ovo jer sam ja krenula u treću, nedovoljno pripremljena, čak pomalo i rasejana.
A kad počne čitanje Kinga, svaka noćna smena zahteva punu budnost.
I šta da vam kažem? Ovo je zbirka priča koju vredi pročitati, svakako. Pronaći ćete vezu sa mnogim knjigama koje ste već čitali. Neke su uspešno osmišljene, vrlo lako će vas navesti na ono što i jeste primarni cilj svakog horora. Da se uplašite. Mada, ako očekujete neko upišavanje u gaće ili ubrzano lupanje srca, onda nećete puno dobiti. Priče su napisame tako da vas mahom ostave u nedoumici. U razmišljanju šta je dalje bilo
Plašićete se pacova, veštica i kultova, plašićete se virusa (smrtonosnih), čudovišta koja vrebaju iz plakara, visine... možda ćete se čak uplašiti nečeg tako običnog kao što su kamioni ili prese za brzo peglanje i pakovanje veša... ili dece? Ne, ne, prese za pakovanje decr, nego dece, uopšteno...
Kod Kinga je sve moguće.
Pošto je meni ovo prvi put da se susrećem sa Kingovim kratkim pričama, moram vam priznati da sam se jako zainteresovala i za drugu zbirku "Kabinet smrti".
Prijalo mi je da, za promenu, čitam nešto što nije razvučeno na 300, 400, 500 strana, a onda na poslednjih dvadesetak kulminira, eksplodira i ostavi me u nekoj vrsti šoka. Ovde je sve to svedeno na nekoliko vrlo upečatljivih stranica, kratko i jasno, pa sve izgleda kao ono pripovedanje strašnih priča uz logorsku vatru.
Dobro. Nije svaka izazvala podjednaku reakciju, od nekih sam očekivala mnogo više, ali uzimajući u obzir moje, slobodno mogu da kažem, prezasićenje hororima, pitam se, šta sam, u stvari, i želela da dobijem?
Ovo su dobre horor priče, zanimljive, raznolike... neke će vas kupiti na misteriju, neke će igrati na psohološki momenat.
A sve zajedno, na to što su Kingove. A kralj zna...
"Na zabavama (koje izbegavam kad god mogu), neko nepoznat često mi stegne ruku sa širokim osmehom, da bi mi se odmah zatim obratio veselokonspirativnim tonom: „Znate, oduvek sam želeo da pišem.“ Nekada sam pokušavao da budem ljubazan. Danas odgovaram s recipročnim oduševljenjem: „Znate, oduvek sam želeo da budem neurohirurg.“ Moj sagovornik se zbuni i začuti. Ne žalim ga. U poslednje vreme nailazim na sve više zbunjenih ljudi. Ko želi da piše, taj piše. Pisanje je jedini način da naučite pisanje. Sumnjam da bi vas isti pristup daleko odveo u neurohirurgiji."
Iz predgovora
Нема коментара:
Постави коментар