Moje upoznavanje sa Gdin Stokerom se desilo pre, hmmm 🤔 ravno trideset godina.
''Drakulu'' mi je preporučila bibliotekarka videvši da mahom oblećem i biram knjige iz edicije ''Plava ptica''.
Tada sam se, prelistavajući knjige čiji su mi naslovi bili interesantni, u par navrata mašila i za Drakulu... Međutim, ono što me je odbijalo bile su slike... ne ne, nisu ilustracije bile strašne, već je neko (a nikada mi neće biti jasno 'zašto?') na svakoj od njih hemijskom olovkom docrtavao nakaradne simbole i ispisivao ''Alice Cooper''
Osim što sam mislila da taj, ko god, nije normalan, bila sam ubeđena da ni sama knjiga ne može biti normalna ...
Da. Plašila sam se knjige.
Žena zaposlena u biblioteci nije insistirala, a ja, zadovoljna što pored toliko knjiga, baš i ne moram tu jednu ''ukletu'' nastavih da je zaobilazim...
A onda, jednog dana, odvažna i hrabra kakva sam po prirodi, jel te 🙄, uzeh je...
''Treći maj, Bistrica.''
Prva rečenica u knjizi! Moj rođendan!
Eto čime sam se ja oduševila... knjiga počinje mojim datumom rođenja, a to je bilo sasvim dovoljno da se zainteresujem, te zanemarivši sve one rukotvorine nepoznatog ''umetnika'', krenuh u avanturu.
Godinama kasnije, jer, u ono vreme nije bilo interneta i googla da vam kaže sve što biste želeli da znate, stariji brat mi je na MTV-u pokazao ko je taj Alis Kuper. I mogu vam reći, iako mi se spot nimalo nije dopao (uostalom, kao ni pojava dotičnog čupavca), muzika mi je delovala sasvim ok 😁
Elem, zašto vam sve ovo ispričah 💁♀️
Pa, kao prvo, bio mi je potreban uvod, zar ne? 🤣
Drugo, htela sam da podelim svoje utiske o jednoj drugoj knjizi (!? 😳 jel ovo uopšte pravilno)
Sad zanemarite moju prethodnu rečenicu i obratite pažnju na sledeće
(Pod uslovom da ste i dovde došli sa čitanjem ☝️🤣)
Drakulin gost je zbirka Stokerovih priča u izdanju Orfelina, ik koja se uglavnom bavi hororima. Kao i sve druge, i ova knjiga je urađena vrlo kvaliteno, u tvrdom povezu, sa odličnim ilustracijama (naslovnice prvenstveno) i prepoznatljivim bojenim ivicama stranica.
Dakle, sve dovoljno primamljivo za kolekcionare i ljubitelje. 😁
Platiš, ne pitaš ''šta košta'' i doneseš kući knjigu srećan što si dodao još jednu boju međ' ostale. Ili možda, još jednu bolju međ' najbolje?! Da li?
Priznajem, nisu me baš sve knjige oduševile ali, sve ze do ličnog utiska, zar ne? 💁♀️
Da se vratimo sad na ovo delo. Kao što rekoh, ovo je zbirka od 8 priča. Očekivali biste da je svaka strašnija od prethodne, ali ne... dobićete kašu... mešavinu horora, apsurda, usudiću se, i komedije na neki način
•Drakulin gost•
Priča koja nosi naziv kao i sama zbirka, te bi se iz toga moglo zaključiti da kao takva ima dovoljno elemenata čuvenog Stokerovog Drakule iz 1897. god.
Prepoznatljiv narativ kao i gotska atmosfera odaju utisak pravog horora, ali pripovedanje dobija na snazi tek na samom kraju, Drakulinim pismom/porukom.
•Sudijina kuća•
Obuhvata period od svega par dana u kojima glavni protagonista, iznajmivši kuću kako bi završio svoj diplomski rad, pronalazi sve sem očekivanog mira i prekopotrebne tišine. Veština kojom Stoker uspeva da oslika duševno stanje jednog čoveka, njegovu nemoć da se odupre zlim silama, kao i samo uvođenje u neminovnu završnicu priče, je maestralna.
Kratka i jasna rečenica, bez preteranih kićenja, svedena na ključne motive koji, čak i kada se ponavljaju, samo dobijaju jači efekat.
•Tajna zlata koje raste•
Priča koja govori o osveti, u suštini.
Pomalo nedorečena, što se mene tiče, jer je akcenat stavljen na netrpeljivost i mržnju, bez objašnjenja ''kako'' (mu je uspelo da je uhvati?! Osim lupanja i šuškanja, drugo se ništa nije desilo). Pomalo me podsetila na one stare babine heklane radove... trči, trči, pa rupa, pa kvačica.
Jeste. Mislim na ''milje'' 🙄
•Povratak Ejbela Behene•
Ljubavna priča bez trunke ljubavi. Priča o prijateljstvu bez mrvice prijateljstva.
Ni trunke horora, ali ćete se naježiti. Od pohlepe, zlobe i zavisti.
Paa, mogla je zbirka i bez nje. I preživela bi, verujte. ☝️😬
•Skvo•
E ovde sam se prvi put nasmejala! Zaista.
Bizarna priča sa besmislenim početkom, besmislenim Amerikancem i jednom vrlo osvetoljubivom mačkom.
•Pacovska sahrana•
Da ne grešim dušu, ali sumnjam da je autor bio pod dejstvom nekih lekova kada je pisao ovo. Fantazmagorična priča kakvu bi osmislio Tarantino lično. Nešto sto je obećavalo dobru horor avanturu, nastavlja se kao bezglavo jurcanje po smetlištu Pariza u pokušaju da se spase sopstvena koža.
Naravno, Pera na kraju odlazi u tu policiju 🙄, a policija k'o policija... zna se. 🤷♀️
No nije kao da su imali mnogo čime da se bave, jer:
"Pacovi brzo delaju i mnogo ih je. Kosti su još uvek tople!"
•Stari Hogen: Misterija•
Da ne znam ko je autor, rekla bih da je ovo pre delo Agate Kristi. Apsurdna situacija u kojoj će se naći junak priče daleko više podseća na krimi dramu nego na horor. U stvari, ova priča i nije horor.
Moram priznati da sam se smejala. Baš onako. Pomislih, pa da li je ovo realno?!
Od dijaloga na relaciji tašta - zet - neka tamo tetka, preko šeprtljavog prenosa leša koji se usput raspada, do zaglavljivanja u živi pesak i konačno hapšenja...
Ajd' nek bude da sam se dobro zabavila. 🤣
•Dolina Čarobnice•
Priznajem, najviše mi se dopala. Volim egipatske misterije, te mi je priča baš legla.
Ovde sam ponovo prepoznala Stokera, koji se negde, eto... zagubio 😕
Celokupni utisak je popravljen odlaskom u dolinu Nila, pronalaskom dobro skrivane grobnice, prokletstvom sveštenika i kraljice.
Najbolje za kraj, izgleda 😉
Zaključak:
Ako volite i skupljate ova izdanja iz edicije ''Poetika strave, (ili Stokera, što da ne 🤷♀️) svakako ćete ga imati, kakvi god da su utisci.
Ako samo kupujete da biste iz radoznalosti
čitali...
Bolje pozajmite knjigu od nekoga ili je uzmite iz biblioteke. 😉
Нема коментара:
Постави коментар