DECA NOĆI - Den Simons

Na šta prvo pomislite kada čujete reč vampir? 😊
Na blede krvopije koje izlaze noću, piju krv i boje se sunčeve svetlosti, raspeća i belog luka? 🤔
Na glumce kao sto su Klaus Kinski, Bela Lugoši, Gari Oldman ili na neke mlađe i lepše kao što su Luk Evans, Ijan Samerholder? 😎
Na Stokerovog Drakulu, Vampirske dnevnike ili Sumrak sagu?
... da, da... baš tako! Takvi vampiri ne postoje.
To je potpuno nemoguće! Neverovatno!

Ali, da li ste se ikad zapitali da su, možda,  vampiri potpuno mogući. 😏
 Da nisu ona neverovatna bića o kojima su ispričane još neverovatnije priče. Da su oni, u stvari, ljudi koji imaju redak poremećaj organizma zbog koga moraju da piju krv...
Da ono što njih ubija, može da pomogne drugim ljudima, da ih izleči od retkih bolesti...

Da... i ovo zvuči neverovatno.😕
Čitajući Simonsovu Decu noći, morala sam da se zamislim.
Radnja knjige koju je on smestio u vreme neposredno posle Čaušeskuove vladavine u Rumuniji, na momente mi je delovala jako stvarno. Ostala sam zabezeknuta i zgrožena opisima sirotišta u kojima su, navodno, vodili "brigu" o deci bez roditelja. A priča o vampirima je ovde sporedna u odnosu na priču u rumunskom društvu koje pokušava da se oporavi od dugogodišnje diktature i propadanja.
Doktorka Kejt Nojman i sveštenik O'Rork će biti upleteni u mrežu kriminala i korupcije, pokušavajući da spasu jedno od te dece.

Moram da priznam, da, iako je ovaj Simonsov roman označen kao horor, mene više podseća na triler. Dramatičan, dinamičan i nimalo dosadan triler koji će vam svakako držati pažnju i napinjati živce do granice pucanja.
Meni sigurno jeste. 😉

LETO NOĆI - Den Simons

Ko čemu, ja o hororima... 😏😁
Šta ću, kad sam ljubitelj ovog žanra. Zato ću vam opisati svoje utiske o Simonsovom "Letu noći"

   Znate li onaj osećaj kada se odjednom naježite, a nije vam hladno? Onaj, kada vam se, bukvalno, nešto penje uz leđa?
Ili, kada, u mraku osluškujete u nadi da nećete čuti nikakav neobičan šum, a onda vam čak i tišina deluje jezivo?
E takav osećaj je u meni izazvala ova knjiga. 😱
   Čitava priča odvija se u gradiću Elm Hejven, koji je, u najmanju ruku, čudan.
   Petorica dečaka, suočava se sa užasima koji počinju da im se dešavaju na letnjem raspustu, kada njihova stara škola, koja je pred zatvaranjem, počinje da otkriva svoje mračne tajne.
Nešto se krije u mraku...
Nešto, zbog čega noću zaključavaš vrata i ostavljaš svetlo da gori...
Nešto, čega se mali broj ljudi u gradu seća i nerado govori o tome.
  "Šta ih je to očekivalo u tami guste šume?
Dejl je zatvorio oči i prisećao se gospođe Dugan koja je već osam meseci bila mrtva. Tabija, onako kako ga je zadnji put video u svom podrumu, belog i podbulog, sa kožom koja se zbog unitrašnjeg raspadanja počela guliti poput bele gume. Dugih, sluzavih stvorenja koja su rovala tunele pod zemljom i njihovih razjapljenih čeljusti koje su ih vrebale pod tankim slojem lišća i zemlje. Vojnika, onako kako ga je Majk opisao i njegovog lica , koje se razvlačilo i široku surlu obrubljrnu bezbrojnim zubima"
   Iako je ovo, pre svega horor, ova knjiga je, takođe, i priča o prijateljstvu među dečacima koji su u mnogim situacijama pametniji, snalažljiviji i daleko hrabriji od odraslih.
Od odraslih koji nisu dobri ljudi...
Od odraslih, koji se sve sem toga.
Od ljudi kao što je Van Sajk.
A svaki put kada bih pokušala naglas da izgovorim ime tog zlikovca, zazvučalo mi je kao siktanje zmije.
    Na momente mi se čak i činilo da je priča previše razvučena, ali zahvaljujući veštim Simonsovim opisima i detaljima, imala sam utisak kao da gledam odličan film.
   Dobro, sad sam vas ponovo naplašila (neću više, obećavam! Časna reč! 😎) ali se nadam da sam vas i zainteresovala da "Leto noći" svakako pročitate ukoliko volite horore. ☺

KAPIJE ANUBISA- Tim Pauers

Pre par dana, dođe mi prijateljica u posetu. Raspričasmo se i kako to obično biva, u jednom momentu ona me pita:
- I? Šta se čita?
Jooooj, ljudi moji, što ja volim to pitanje! 🤣🙆‍♀️
(Ne moram ni da vam kažem da se ona odmah pokajala što je uopšte i pomenula čitanje ☝️😳)

- E, baš sam juče završila "Kapije Anubisa", kažem i nastavljam da verglam
- Vidiš, to ti je fantastika, ali ne epska i ne naučna, nego samo fantastika.
Ona me gleda belo, vidim, ništa joj nije jasno, pa rešim da joj u kratkim crtama prepričam knjigu (u "kratko" računajte moje pričanje od cca 45 min 😬)
- Znaš, mnooogo je interesantna! Priča se vrti oko Brendana Dojla, koji dobija veoma primamljivu ponudu za posao. Takođe, Dojl će ovde videti i priliku da se bavi istraživanjem vezanim za oblast književnosti i život Vilijema Ešblesa, pesnika, za čiji se rad Dojl naročito zanimao.
Međutim, kada bogati poslodavac počne da objašnjava da putovanje na koje planira da povede i Dojla nije samo običan put "na neko mesto", Dojl će posumnjati da je starac "pomerio pameću" i da putovanje kroz vreme nije moguće... ipak, pristaće na ponudu i posle uspešnog "skoka", zaglaviće u Londonu hiljaduosamstoineke godine...

- A je l' se tebi ne vrti u glavi? 🤔
- Jok. Što pitaš? 😁
- Ma onako... nastavi. 🙄

- Da. Tu nastaju peripetije jer Dojl upada u niz avantura pokušavajući da se vrati u "svoje vreme" A znaš šta mi je bilo skroz interesantno? Ti opisi Londona s početka 19. veka! Kao u Dikensovim knjigama, a ti ZNAŠ koliko ja volim Dikensa!... eeej! Ma samo sam čekala kada će od nekud iskočiti Oliver Tvist ili Skrudž!... a mislim da se Dojl tokom svog lutanja londonskim ulicama čak i sreo sa samim Dikensom!... uhhh, i onaj klovn Horabin! On mi je jeziv. Džoker iz Betmena je mala beba za njega, mamemi! U stvari, cela ta njegova ekipa prosjaka mi je jeziva!... pazi, nije ovo horor, ali neke scene su toliko zastrašujuće... užasne! Izuzetak su Horabinovi neuspeli eksperimenti, Greške, koji su mene više podsetili na Mapetovce nego na kreature od kojih ti se ledi krv... A tu je i taj Psoliki Džo koga svi jure... on ti dođe nešto kao vukodlak! Nenene, ne baš vukodlak, ali nešto na taj fazon. U stvari, Džo može da ulazi u tuđa tela, mada se u njima nikada ne zadržava dugo jer ima problem... ako budeš čitala, videćeš sama o čemu se radi...
Ma, ne možeš da veruješ kakva ludnica od knjige! Čudovišta, magija, duhovi, Egipatski bogovi, čak i neki vanzemaljci... a uz sve to istorijski poznati likovi! Dž. G. Bajron, Napoleon, Britanski kraljevi... bućkuriš svega i svačega, ali odlično smućkan!
 A na momente sam se i zasmejala! Ozbiljno! Dijalozi su uvrnuti, sarkastični, duhoviti... i da ti kažem još nešto, knjiga uopšte nije dosadna, radnja se odvija brzo, čas si u Engleskoj, pa u Grčkoj, pa skočiš u Egipat!... i skačeš kroz vreme i istoriju... i što me gledaš tako??? 😳😮
- Pa pitam se u kom momentu ćeš da se onesvestiš... znaš li kad si poslednji put udahnula?

I tu ja ukapiram koliko sam se zalaufala, pa smanjim na 1000 obrtaja... 🤦‍♀️
- E, nisam ti rekla! Po romanu ovog pisca urađen je scenario za "Pirate sa Kariba"!
O'š da čitaš Anubisa? 😄
- Hoću. Sreća, te te prekinuh na vreme, inače ne bi ni bilo potrebe da čitam... 🤣

FANTOM IZ OPERE - Gaston Leru

Da li ste znali da je 2016. godine, pozorište u Parizu u kome je, u oktobru, trebalo da bude izveden mjuzikl "Fantom iz Opere", zahvatio požar? Naravno, premijera je odložena, a kasnije i otkazana, te ova predstava do dana današnjeg nije imala svoje izvođenje u Parizu.  💁‍♀️
A da li ste znali da pariska pozorišta imaju dugu "tradiciju" nesrećnih događaja koje prate požari, atentati, neobične i "slučajne" smrti?
Upravo oni su poslužili kao inspiraciju Gastonu Leruu za delo "Fantom iz Opere"
...

Iako, u osnovi, ljubavna priča, ovaj klasik je protkan misterijom i elementima gotik horora.
Kao glavni lik u ovoj vanvremenskoj priči pojavljuje se Kristina Daje. Naivna, ali ipak hrabra i uporna, Kristina uspeva da dobije vodeću ulogu u predstavi zahvaljujući trudu koji ulaže da bi razvila svoje glasovne sposobnosti do perfekcije. U tome će joj pomoći "glas anđela" koji će je voditi, a ona će ga slediti neko vreme, sve dok se ovaj Anđeo muzike ne razotkrije, otkrivajući joj Fantoma tame, hladnog i okrutnog, ali u isto vreme, povređenog i izgubljenog.
Rasplet nastaje kada na scenu stupi Raul, Kristinin prijatelj iz detinjstva koji se, kao i Fantom, zaljubljuje u mladu pevačicu čime se ovaj ljubavni trougao zatvara. 🙄
U međuvremenu, u Operi će nastati pometnja kada upravnici dobiju misteriozno pismo sa vrlo specifičnim zahtevima. 🤐🤐🤐
...
Svoju fascinaciju Palatom Garnije, Leru je pretočio u fantastične i veoma precizne opise, a pojedine događaje koji su se zaista desili, začinio i dao im misterioznu notu. Sve to čini ovo delo nezaboravnim putovanjem u 19. vek.
Pa, ako baš hoćete, i avanturom, na neki način... 🤷🏼‍♀️
 Lutaćete podrumima Opere, osluškivati pesmu Fantoma kroz zidove, plašiti se da pogledate u ogledala, a neretko će vam pogled odlutati u vis (za svaki slučaj!) 😈
Zar to nije avantura? 😉🤷🏼‍♀️
 Likovi su, mahom, odlično psihološki razrađeni, osim, naravno, Fantoma koji je, kao i svaki negativac (ili ne?), enigma, pa je nama, čitaocima, ostavljeno na volju na koju će stranu da prevagne. 😉

O ekranizaciji ovog dela ne bih da pričam, opštepoznato je da je urađeno nekoliko filmskih adaptacija i veliki broj pozorišnih predstava/mjuzikla.
Verujem da je vama najpoznatija ona filmska verzija sa Dž. Batlerom u glavnoj ulozi, koju, evo priznajem! 😳, ja nikada nisam pogledala u celosti...  🤷🏼‍♀️

Što se tiče knjige, imate moju preporuku, a ukoliko ste, pak, zainteresivani za parodiju na ovu temu, onda zavirite u Pračetovu "Maskaradu"
Isto vam je to... samo malo drugačije ☝️😁