SESTRE PO METLI - Teri Pračet

Ponovo ja o Pračetu. 😎

Šalu na stranu, ovo je knjiga koja svakako zaslužuje da se o njoj napiše par reči.
Pračetove "Sestre po metli" je jedna od prvih knjiga ovog izvanrednog pisca, koju sam pročitala
Evo, udritemesad! 🙈🙈 što ih nisam čitala po redu, pa da lepo počnem od "Boje magije", kako i treba...
Jednostavno, ova mi je prva dopala šaka i iskrena da budem, nisam previše očekivala od nje.
Slušala sam hvalospeve na račun Pračetovog pisanja, ali, kao sto već znate, to kod mene "ne pije vodu" 😉
Međutim, u nedostatku nečeg pametnijeg, odlučila sam da joj, ipak, dam šansu.
Kada počnete sa čitanjem neke knjige koja vam ne uliva previše nade da ćete se, čitajući je, dobro provesti, a onda vas toliko uvuče u sebe, da je ne ispuštate iz ruku do poslednje stranice, eeee to je taj osećaj! 😁
Vukla sam je sa sobom svuda! 😃
Bukvalno!
Pa šta drugo da radim, kada su mi društvo pravile tri otkačene veštice, jedna dvorska luda (nije lud, ali mu je to u opisu posla), princ- glumac u pokušaju, jedan duh bivšeg kralja i mačak koji ima sklonost da zaskače sve što je žensko, a ide na četiri noge (sumnjivu reputaciju ima, bije ga glas švalera, verovatno s razlogom 😕).

Baka Vedervaks, Nana Og i Magrat su veštice koje gledaju svoja posla. Svaka na svoj način.
Trude se da vode svoj veštičiji život ne mešajući se u politiku kraljevstva, ali kada pred njihova vrata konjanik donese bebu (za koju sve tri vrlo brzo otkrivaju da je princ, gle čuda!), one odlučuju da pomognu tako sto će bebu predati putujućem pozorištu... ništa lakše!
Veći je problem šta uraditi sa krunom?!! Jer, kraljeva je bilo i biće, ali kruna... eee, ona je važna! 😎
Prava zavrzlama nastaje onog momenta kada sadašnji kralj (ovaj jeste lud, ali, prirodno i ozbiljno!) reši da, pred čitavim narodom, predstavi veštice kao bezopasna i nebitna bića, koja njemu, je l' te, ne mogu ništa.
A prirodno je da se ljudi plaše veštica!
U stvari, koja je korist od toga biti veštica, ako te niko ne shvata za ozbiljno. 🤷‍♀️
Baka Vedervaks ne može da se pomiri sa tim i odlučuje da prekrši pravilo "nemešanja"
Pravila i jesu izmišljena da bi se kršila, zar ne?

Oni koji su ovu knjigu čitali (a verujem da vas ima), znaju dalji rasplet, a oni koji žele da saznaju šta se desilo sa malim Tomdžonom (princ je dobio takvo ime, jer veštice nisu znale da li da ga nazovu Tom ili Džon) će ipak morati da potraže ovo Pračetovo delo.
Ja sam ovom knjigom započela svoju avanturu po Disksvetu, a ona se i dalje nastavlja
A Pračeta ili zavoliš odjednom, ili ga nikad ne ukapiraš... treće nema... 😉