Šta ga inicira, odakle potiče?
Koliko strahova jedan čovek sme da akomulira u sebe, a da, pritom, ostane psihički stabilan?
I da li je svaki od tih strahova samo proizvod naše mašte ili nemogućnosti da pojmimo pojedine stari?
Da li se plašiti klovnova zbog strašnih priča ispričanih o njima ili su sami klovnovi već dovoljno jezivi da se iz tog straha izrodi priča? Moguće je i jedno i drugo.
Ponekad, strah pokreće, ali skoro uvek parališe.
Nekad je poželjan, nekad tražen, ali nikad rado prihvaćen...
Kako možete prihvatiti nešto zbog čega se ne osećate dobro? A opet, kako ne prihvatiti nešto što je sastavni deo života?
I kada to počinjemo nečega da se bojimo?
Sa strahovima se ne rađamo. Stičemo ih kroz život, kao što stičemo razna druga iskustva. Nekada smo u stanju da ih prevaziđemo, nekada ih guramo pod tepih, svesni, dobrano svesni da nismo pobedili, da će nam se vratiti, možda jači, opasniji... možda...
Ako nam se, pak, desi da uspemo da pobedimo, osetićemo olakšanje, ali iz te pobede javiće se sumnja... Šta ako? Šta ako se vrati?
I eto ga! Novi. Možda mali, možda bezazlen i bezrazložan. Ali strah.
I upletete se tako u Vrzino kolo.
Baš kao što se i 27 domaćih autora uhvatilo u kolo pripovedajući o nečemu što može taj strah da pokrene.
Da ih ne bih sad sve imenom i prezimenom nabrajala, reći ću samo da su upitanju pisci čije knjige volite, hvalite i jedvačekate. E sad! Zamislite sve te omiljene autore na jednim mestu! Zamislite da svako od njih podeli sa vama po jednu priču, samo jednu, kratku, ali dovoljno dobru, zanimljivu, upečatljivu...
Služeći se narodnim predanjima, folklorom, fantastikom i vrhunskim pisanjem, dočaraće vam atmosferu u kojoj ćete osetiti to nešto, iskonsko.
Verovatno bi sad trebalo da vam ukratko predstavim svaku pojedinačno, ali to neću uraditi. Vadiću se na dužinu posta, spojlere (koji su i te kako mogući, s obzirom da se radi o kratkoj formi), vremenske uslove... razumećete.
Svaka od ovih priča je drugačija, autentična, uverljiva.
Neke će vas odvesti u prošlost, neke vas baciti u budućnost, dok kod pojedinih nećete biti sigurni gde ste, ni vremenski ni prostorno.
Navešće vas da razmišljate zbog čega se plašite natprirodnog, utvara, vukodlaka, ukletih mesta i predmeta. Ili će vas jednostano pustiti da poluotvorenih usta razmišljate o bližnjima, o stvarima koje biste bili u stanju da uradite za njih ili o onome što nikada ne biste mogli da uradite.
Da se razumemo, nije ovo zbirka samo horor priča, ima svega! Motiva domaćeg folklora, epske fantastike, naučne fantastike... krajnji cilj nije da se, oprostićete na izrazu, ukenjate u gaće, bacite knjigu što dalje od sebe i pokrijete preko glave, već da uživate u ovoj mešavini koja vam, na momente, može izmamiti i poneki osmeh.
Dobro, nisu baš ni opuštajuće priče za laku noć, da se ne lažemo.
Ko je ljubitelj ovog žanra, shvatiće.
Ja, svakako, jesam i zaista vam od srca preporučujem da se uhvatite u kolo.
Kolovođa će vas sam voditi. Vaše je samo da igrate.
Нема коментара:
Постави коментар