Na šta sam ja utrošila 10 dana, tačno mi dođe da se obesim!
Deset dana za knjigu od 300 i kusur stranica?!
Verujte, moglo je i duže da potraje!
Zašto?
Zato što me je sa svakom novom stranom knjiga sve više ubijala u pojam! Eto zato!
Pa zašto sam je onda uopšte čitala?
Reći ću vam.
Pre par godina, naletim na jedan vrlo interesantan naslov, Ana u haljini od krvi.
Ovo bi moglo da bude dobro!, pomislim i krenem sa čitanjem...
Jeste da je knjiga na hrvatskom, ali mi to, kao nekome ko je rođen u ONOJ državi gde se učio srpskohrvatski, nimalo nije zasmetalo.
Štaviše, vrlo lako sam je pročitala i jako mi se dopala.
E a kakve veze ima sad ta Ana sa ovom knjigom o kojoj ću vam pričati?
Pa, obe knjige je napisala Kendare Blejk. Eto.
Videvši da su kod nas izdali Kendarinu knjigu
Tri mračne krune, bez razmišljanja sam je nabavila! Jedva sam čekala da započnem sa čitanjem uverena da će me i ova, baš kao i prethodna, oduševiti...
Međutim!
Već na samom početku imala sam utisak kao da ovu knjigu nije napisala Blejkova...
Stil sličan, ali rečenice toliko uprošćene i suve, čini mi se više punoće i kvaliteta ima u fiskalnom izveštaju nego ovde...
Rekoh, hajde, dobro, možda je tako samo dok se malo ne priviknem...
More! Na šta da se priviknem, sunce ti?!
Više sam vremena provela pokušavajući da sama, od dve - tri pročitane rečenice napravim jednu smislenu! Oblikovanu.
Da vam ne pričam o tome koliko sam puta besno zatvorila knjigu psujući i previdioca i lektora, pa i samu Kendare!
Sve izgleda ovako
Par reči, tačka. Ponovo par reči, pa opet tačka. Onda pokušaj da se napiše više od par reči, pa opet (pogađate!) tačka...
A u glavi odjekuje bzzzz, bzz,bzzzzz, tup!
Ko da čitam Morzeovu azbuku!
...
Pravim pauzu. Ne vredi.
Nastavim li sa ovim mučenjem, počeću da ujedam!
Daj, smiri se! Ipak, ovo je knjiga pisana za tinejdžere, a znaš kakvi su klinci danas...
Nemaju oni vremena da čitaju predugačke rečenice. Nemaju vremena za previše teksta.
Pa pogledaj samo kakve poruke šalju!
Mnooogo je teško napisati NEMA VEZE, pa se to skraćuje na NMVZ, NE MOGU postaje NMG, a 2018. je 2K18.
Ovo poslednje mi nikako ne ide u glavu! Lakše je napisati K nego nula (0)?! Svašta!
No, odoh u digresiju...
Bolje da se vratim knjizi.
Dakle, ako je ovo tinejdžerska knjiga (mislim, ako je namenjena samo i isključivo njima), onda je autorka, očigledno, pucala na pogrešnu stranu. I po kojim se to kriterijumima nešto svrstava u tinejdž roman? Po tome što protagonisti imaju 14, 15, 16... god? Ma važi!
Knjiga je namenjena svima. Znači, piši je za sebe, piši je za sve ili je nemoj pisati uopšte!
...
Da se osvrnem malo na samu radnju knjige.
Imala je Kendare dobru ideju. Ne spektakularnu, ali dobru...
Priču je smestila u svet u kome žene vode glavnu reč. Muškarci nemaju većeg značaja, osim da izvršavaju zadato, prave decu i ćute. Ok, ne baš da ćute, ali su u odnosu na žene, oni, paaa, recimo... samo pratioci.
U tom svetu, gde vlada svojevrsni matrijarhat, Boginja blagosilja Kraljicu darujući joj trojke.
Po rođenju, sve tri devojčice imaju pravo na krunu, a svaka od njih tri rađa se sa posebnim darom... magičnim, naravno. (A kako drugačije?!)
Ketrin ima dar trovača i kako bi postala najbolja u baratanju ovom veštinom o njoj će brinuti mentorke iz porodice Eron. Inače, upravo ova porodica ima najviše interesa da svoju štićenicu postavi na tron.
Druga devojčica, Arsino, ima dar upravljanja prirodom. Moć kojom je u stanju da natera žbun da procveta ili čak da čitava polja daju plodove. Takođe, njena magija joj omogućava da se poveže i sa životinjama.
Mirabelu, treću sestru svi smatraju za najjaču jer poseduje dar upravljanja elementima (voda, vazduh...) i svi su sigurni da je upravo ona predodređena da postane sledeća kraljica.
Razdvojene još u ranom detinjstvu, sestre žive u različitim porodicama koje ih obučavaju za obred demonstracije u kome će one ukrstiti svoje moći pokušavajući da ubiju jedna drugu.
Jer, samo jedna može biti Kraljica!
... pade mi na pamet film Gorštak i ono čuveno
"There Can Be Only One!"
Kristofer Lamber... mmmmm...
Hajde, breee, saberi se (šamar!) i privodi ovo tvoje pisanje kraju!!!
E sad tu (kako uvek biva) mora da postoji neka zavrzlama! I momci!
Pa da! Kakva bi to priča bila bez lepuškastih i snažnih da slamaju devojačka srca?!
Nikakva. Razume se...
I tako... Dobijamo red ne baš zanimljivih dešavanja u kojima su dijalozi prilično trapavo osmišljeni, pa red ljubavi, onda poneku scenu u kojoj obavezno neko mora biti ubijen, pa ponovo red ljubavi, dijaloga, spletkarenja (uobičajeno). Sve u krug.
Zanimljivo? Meni ne...
Već viđeno? Milion puta!
Neću se više zadržavati pišući o ovoj knjizi (i ovako već udavih!), jer ne želim da otkrivam detalje... Detalje? Moš' misliti!
Zapravo, jedino što je mene vuklo da knjigu pročitam do kraja jeste pitanje "Hoće li se ove tri poubijati ili će smisliti neki način da jedna drugu sačuvaju?!"
Ipak su sestre, pa jel tako?!
Ako vas zanima kako će se Tri mračne krune završiti, odmah da vam kažem, NEĆE!
Mislim, neće JOŠ jer se Kendare potrudila da napiše nastavak... Ja tu glavobolju sebi neću priuštiti.
Aj, pa sa srećom!
Deset dana za knjigu od 300 i kusur stranica?!
Verujte, moglo je i duže da potraje!
Zašto?
Zato što me je sa svakom novom stranom knjiga sve više ubijala u pojam! Eto zato!
Pa zašto sam je onda uopšte čitala?
Reći ću vam.
Pre par godina, naletim na jedan vrlo interesantan naslov, Ana u haljini od krvi.
Ovo bi moglo da bude dobro!, pomislim i krenem sa čitanjem...
Jeste da je knjiga na hrvatskom, ali mi to, kao nekome ko je rođen u ONOJ državi gde se učio srpskohrvatski, nimalo nije zasmetalo.
Štaviše, vrlo lako sam je pročitala i jako mi se dopala.
E a kakve veze ima sad ta Ana sa ovom knjigom o kojoj ću vam pričati?
Pa, obe knjige je napisala Kendare Blejk. Eto.
Videvši da su kod nas izdali Kendarinu knjigu
Tri mračne krune, bez razmišljanja sam je nabavila! Jedva sam čekala da započnem sa čitanjem uverena da će me i ova, baš kao i prethodna, oduševiti...
Međutim!
Već na samom početku imala sam utisak kao da ovu knjigu nije napisala Blejkova...
Stil sličan, ali rečenice toliko uprošćene i suve, čini mi se više punoće i kvaliteta ima u fiskalnom izveštaju nego ovde...
Rekoh, hajde, dobro, možda je tako samo dok se malo ne priviknem...
More! Na šta da se priviknem, sunce ti?!
Više sam vremena provela pokušavajući da sama, od dve - tri pročitane rečenice napravim jednu smislenu! Oblikovanu.
Da vam ne pričam o tome koliko sam puta besno zatvorila knjigu psujući i previdioca i lektora, pa i samu Kendare!
Sve izgleda ovako
Par reči, tačka. Ponovo par reči, pa opet tačka. Onda pokušaj da se napiše više od par reči, pa opet (pogađate!) tačka...
A u glavi odjekuje bzzzz, bzz,bzzzzz, tup!
Ko da čitam Morzeovu azbuku!
...
Pravim pauzu. Ne vredi.
Nastavim li sa ovim mučenjem, počeću da ujedam!
Daj, smiri se! Ipak, ovo je knjiga pisana za tinejdžere, a znaš kakvi su klinci danas...
Nemaju oni vremena da čitaju predugačke rečenice. Nemaju vremena za previše teksta.
Pa pogledaj samo kakve poruke šalju!
Mnooogo je teško napisati NEMA VEZE, pa se to skraćuje na NMVZ, NE MOGU postaje NMG, a 2018. je 2K18.
Ovo poslednje mi nikako ne ide u glavu! Lakše je napisati K nego nula (0)?! Svašta!
No, odoh u digresiju...
Bolje da se vratim knjizi.
Dakle, ako je ovo tinejdžerska knjiga (mislim, ako je namenjena samo i isključivo njima), onda je autorka, očigledno, pucala na pogrešnu stranu. I po kojim se to kriterijumima nešto svrstava u tinejdž roman? Po tome što protagonisti imaju 14, 15, 16... god? Ma važi!
Knjiga je namenjena svima. Znači, piši je za sebe, piši je za sve ili je nemoj pisati uopšte!
...
Da se osvrnem malo na samu radnju knjige.
Imala je Kendare dobru ideju. Ne spektakularnu, ali dobru...
Priču je smestila u svet u kome žene vode glavnu reč. Muškarci nemaju većeg značaja, osim da izvršavaju zadato, prave decu i ćute. Ok, ne baš da ćute, ali su u odnosu na žene, oni, paaa, recimo... samo pratioci.
U tom svetu, gde vlada svojevrsni matrijarhat, Boginja blagosilja Kraljicu darujući joj trojke.
Po rođenju, sve tri devojčice imaju pravo na krunu, a svaka od njih tri rađa se sa posebnim darom... magičnim, naravno. (A kako drugačije?!)
Ketrin ima dar trovača i kako bi postala najbolja u baratanju ovom veštinom o njoj će brinuti mentorke iz porodice Eron. Inače, upravo ova porodica ima najviše interesa da svoju štićenicu postavi na tron.
Druga devojčica, Arsino, ima dar upravljanja prirodom. Moć kojom je u stanju da natera žbun da procveta ili čak da čitava polja daju plodove. Takođe, njena magija joj omogućava da se poveže i sa životinjama.
Mirabelu, treću sestru svi smatraju za najjaču jer poseduje dar upravljanja elementima (voda, vazduh...) i svi su sigurni da je upravo ona predodređena da postane sledeća kraljica.
Razdvojene još u ranom detinjstvu, sestre žive u različitim porodicama koje ih obučavaju za obred demonstracije u kome će one ukrstiti svoje moći pokušavajući da ubiju jedna drugu.
Jer, samo jedna može biti Kraljica!
... pade mi na pamet film Gorštak i ono čuveno
"There Can Be Only One!"
Kristofer Lamber... mmmmm...
Hajde, breee, saberi se (šamar!) i privodi ovo tvoje pisanje kraju!!!
E sad tu (kako uvek biva) mora da postoji neka zavrzlama! I momci!
Pa da! Kakva bi to priča bila bez lepuškastih i snažnih da slamaju devojačka srca?!
Nikakva. Razume se...
I tako... Dobijamo red ne baš zanimljivih dešavanja u kojima su dijalozi prilično trapavo osmišljeni, pa red ljubavi, onda poneku scenu u kojoj obavezno neko mora biti ubijen, pa ponovo red ljubavi, dijaloga, spletkarenja (uobičajeno). Sve u krug.
Zanimljivo? Meni ne...
Već viđeno? Milion puta!
Neću se više zadržavati pišući o ovoj knjizi (i ovako već udavih!), jer ne želim da otkrivam detalje... Detalje? Moš' misliti!
Zapravo, jedino što je mene vuklo da knjigu pročitam do kraja jeste pitanje "Hoće li se ove tri poubijati ili će smisliti neki način da jedna drugu sačuvaju?!"
Ipak su sestre, pa jel tako?!
Ako vas zanima kako će se Tri mračne krune završiti, odmah da vam kažem, NEĆE!
Mislim, neće JOŠ jer se Kendare potrudila da napiše nastavak... Ja tu glavobolju sebi neću priuštiti.
Aj, pa sa srećom!
Нема коментара:
Постави коментар