Eto, talas zvani Firentinski dublet nije zaobišao ni mene. Iako nisam neko ko daje pet para na nove naslove, često pustim da prođe i po nekoliko godina dok ne uzmem popularnu knjigu u ruke, ovaj put sam bila privučena naslovnicom. Jeste, volim ja te mračnjake, vampire, ajkule, drakule 😇, pa se uhvatih knjige ko pijan plota.
Sa druge strane, već sam imala prilike da čitam nešto pisano u "dve ruke" što nije ostavilo bogznakakav utisak na mene, te sam očekivanja svela na minimum. Dobro, Skrobonjino pisanje mi se dopalo, ali... priznajem, za Nešića nikad pre čula nisam 🤷♀️ Nešić, ne Nušić 🙄🤦♀️
Sfumato već na samom početku povlači u "senku", puštajući da skriveni posmatrate strašnu scenu koja se razvija pred vašim očima, a vi kao u igri žmurke, virite iz skrovišta očekujući da se onaj ko žmuri skloni kako biste mogli da se zapljunete, noge jedva čekaju da jurnu, a srce damara ubzano.
A onda otkrivate da se, u stvari, nalazite pred tablom Kluedo igre, da ćete zajedno sa velikim Glišićem krenuti u potragu za najvećim zločincima nekih davnih vremena. Dobro znate gde je start, ali do cilja ćete mnogo puta morati da bacate kockice. Kretaćete se napred - nazad prateći tragove, pokušavajući da otkrijete sitne detalje, tražeći odgovor.
Dok vas Skrobonja bude gonio dalje kroz priču, zapetljavajući klupko, Nešić će vas vraćati u rikverc, svaki put vas šutnuvši u tur kako bi vas naterao da razmislite odakle ste pošli i u kom pravcu bi trebalo da se krećete.
Naići ćete tako na sijaset naizgled bespotrebnih informacija vezanih za londonsku policiju, vatrogasce, železnicu...
(Koliko sam upoznata sa terminom, ovo zovu infodumpovima i kod nekih čitalaca izazivaju svrabeš, opadanje kose i tikove 🙄 Meni nisu smetali, štaviše, nalazim da su zanimljivi i korisni, te da su ti "neki" razmaženi, naviknuti samo na akciju, akciju i ništa sem akcije, prilično površni, čitaju bez uživanja, već im je glavna ideja - kritikovanje.
Bez namere da bilo koga delim na Đokiste i Mikiste, oprostićete 🤭)
Khm, dakle knjige ☝😬
I taman kada se zaukćete sa čitanjem, kada konačno uspete da uhvatite nit kojom vas autori vode, oni će vas bez pardona ostaviti da visite naglavačke, zakačeni kukom koja deluje kao da će svakog momenta da popusti, a vi se survate u ponor, verujući da ćete se, ipak, spustiti na nešto mekano.
Ali, Kjaroskuro u koji ćete upasti, nema nameru da vas ostavi na miru. Taman kada vam se bude činilo da ste isplivali, lonac će početi da ključa.
Ne bojte se. Nećete se opeći, možda vam neće prijati poneki inostrani 😁 da ne kažem američki začin u ovoj čorbi, ali ćete je kusati sa zadovoljstvom. (Deo u sudnici koji mi je više ličio na scenu iz Bostonskih advokata, nego na pravo suđenje u Srbiji),
Pouzdano znam da ima i onih kojima je smetalo joj štošta - deo sa iskošenim tekstom (a kako biste drugačije saznali otkud tolika pomama za običnim beležnicama i škrabotinama, jelte 💁♀️🙄 nekih tamo umetnika) & kraljičino pisanije (istražujte malo, nije gugl izmišljen samo kako bi vas prespojio na jutjub i društvene mreže, molim lepo), no to ostavljam po strani. Kao što već rekoh gore... da se ne ponavljam 😉
Firentinski dublet je svakako delo koje je na mene ostavilo utisak. Likova za voleti ili mrzeti ima na pretek, od čupavog Glišića, preko tajanstvenog Zaroškog krvoloka Savanovića i detektiva Skotland jarda, do ćudljivog doktora Mura i ... e nećeš ga, majci - ćutaću. 🤣
Filmske akcije ne manjka, u stilu holivudskih blokbastera, što čak i nemaštovitom čitaocu stvara slike. Crno - bele ili u tehnikoloru, kako kome drago, tek slobodno možete očekivati borbu titana, a nju ćete, na koncu, i dobiti.
A sad sledi vremenska prognoza. Studio 🎤