Na sam pomen groblja, mene, moram
priznati, odmah prođe neka jeza, što se kaže. I ne zbog toga što su groblja strašna, čak ni zbog toga što se užasno bojim smrti (znaaaammm, to je jedina sigurna stvar, i ne morate da mi objašnjavate da nemam čega da se plašim, da nas sve to jednog dana čeka, ko se nije rodio, nije ni umro, itd... sve je to meni jasno, ali cvikam, ozbiljno! 🙄😱), već zbog neke tuge koju osetim kada pomislim na tu beskonačnu konačnost jednog života. 😞
I na kraju završiš kao... uhhh, neću da mračim, ovo bi trebalo da bude šaljiv post. 🙃
Zato ću pomenuti samo lanac ishrane. 🤭🤢
Naime, mnogi od vas su već pisali o ovoj knjizi, oduševljeni, hvalili Gejmenovu maštu, ideju i način na koji piše. I sve je o njoj već rečeno...
Priču o dečaku (N)Iku Ovensu znate. Priču o njegovom odrastanju na groblju među duhovima. O opasnosti zvanoj ''Čovek pod imenom Džek'' koja čeka dečaka negde u spoljnom svetu, svetu izvan kapije groblja, kako bi dovršio započeto. O čudnom i neverovatnom Ikovom prijateljstvu sa jednim vampirom, jednom mladom vešticom i jedinim živim "stvorenjem", devojčicom Skarlet.
Priča puna ljubavi, životnih mudrosti, toplija i od kamena koji je celog dana bio izložen suncu.
A evo ja, "Knjigu o groblju" pročitah po drugi put.
Prvi put sam je čitala pre nekih 5, 6, možda i 7 god (ne sećam se, davno beše), ali se sećam da sam bila oduševljena ilustracijama na koricama. 😁
Pomislila sam da bi se dopala i mojoj ćeri, eto, čita Potera, taman će joj biti interesantno! I iskrena da budem, tada je Nil Gejmen za mene bio potpuno nepoznat autor. ☝️😊
Mislim da sam malo pre toga gledala Zvezdanu prašinu (sećam se bombastične reklame, najave, i trejlera u kome sam zapazila jedino lik Mišel Pajfer - filmove gledam jako malo i jako retko, naročito nisam ljubitelj blokbastera 🙄), ali da nije ostavio neki utisak na mene (mislim da čak nisam obratila pažnju ni na to da je film rađen po knjizi). Uglavnom, kao što rekoh, Ko je taj Gejmen, uopšte?🤔🤷🏻♀️
Kupih knjigu, i kao, je l'te, svaki drugi radoznali majmunčić, rešim "samo da zavirim". A svi znate šta to znači, dabome... zavirih čitavih 100 stranica u cugu!
Pa se zapitah, da li sam knjigu kupila sebi ili detetu... 🤦♀️ 🙄😂 i tu se zaljubi Cica u princa, mislim, dopadne mi se knjiga, dopadne mi se kako Nil piše, pa je bilo logično da nabavim i ostale njegove knjige, jer... to tako mora, zar ne? 🤷🏻♀️
I eto... moralo je da se dogodi i to ponovno čitanje. A utisak? Onaj prvi je ostao, ali kada doživite ono isto oduševljenje kao kada ste knjigu čitali prvi put, onda znate da ćete je voleti zauvek.
Sećate li se slogana za Politikin zabavnik?
"Za sve od 7 do 107"
E tako vam je i sa "Knjigom o groblju"! 😉💕
